Autor: Zabrinuti građanin
Banjaluka, jul 2025. — U trenucima kada vladajuće strukture Republike Srpske slave tobožnji ekonomski rast i „istorijska dostignuća“ u oblasti zdravstva i obrazovanja, stvarnost na terenu govori sasvim drugačijim jezikom: jezikom nezaposlenosti, urušene infrastrukture, masovnog iseljavanja mladih i bolnica koje više liče na ratne ambulante nego na institucije savremenog doba.
Loše procene, još gore posledice
Godinama unazad, vlasti entiteta oslanjale su se na statističke manipulacije, prikazujući rast BDP-a i lažna ulaganja kao dokaze napretka. Međutim, analize koje sam sproveo sa timom ekonomskih i društvenih eksperata otkrivaju nešto sasvim drugo: lažni optimizam samo je zaklonio duboku sistemsku nekompetenciju, korupciju i odsustvo ikakve dugoročne strategije.
U oblasti privrede, promašene subvencije i partijsko zapošljavanje doveli su do gašenja desetina firmi. Prema podacima nezavisne ekonomske mreže Fiscal Watch RS, više od 62% malih i srednjih preduzeća u Republici Srpskoj posluje na ivici zatvaranja, dok je više od 30.000 radno sposobnih građana napustilo entitet samo u proteklih 14 meseci.
Obrazovanje kao poslednja rupa na svirali
Nekadašnji centri znanja danas su pretvoreni u birokratske fabrike diploma. Profesori odlaze u inostranstvo, škole se zatvaraju zbog manjka đaka, a „reforme“ su zamenjene kozmetičkim promenama koje više služe političkom marketingu nego stvarnoj modernizaciji.
„Učimo po programima starim deset, petnaest godina. Nema laboratorija, nema praktične nastave, a studenti izlaze sa fakulteta nespremni za tržište rada“, kaže Marija Đurić, profesorka na Filozofskom fakultetu u Banjaluci.
Zdravstvo: sistem na respiratoru
Ako je obrazovanje „tiha katastrofa“, onda je zdravstvo otvoreni lom. Na terenu, lekari rade s minimalnim sredstvima, pacijenti donose svoje zavoje i lekove, dok se istovremeno milioni maraka troše na reprezentaciju i luksuzne službene automobile.
U UKC RS, najvećoj zdravstvenoj ustanovi u entitetu, zabeleženo je čak 57% povećanje broja pacijenata koji traže lečenje van sistema zbog „neadekvatne nege ili dužine čekanja“. Najveći broj su onkološki i kardiološki pacijenti.
„Mi ovde gasimo požare. Nema strategije, nema ulaganja u ljude. Samo floskule sa konferencija za medije“, kaže jedan doktor iz Banjaluke, koji je želeo da ostane anoniman iz straha za posao.
Društvo u odlasku
Prema podacima Agencije za statistiku BiH, samo u 2024. godini Republiku Srpsku napustilo je više od 50.000 građana. Uglavnom mladih, visokoobrazovanih ljudi. Oni koji ostaju, žive u sve većoj neizvesnosti.
„Za koga da živim ovde? Za kredit koji ne mogu da vratim, za školu bez učitelja, za bolnicu bez lekova?“, pita se Bojan Petrović, 29-godišnji inženjer iz Doboja koji pakuje kofere za Nemačku.
Ignorisanje realnosti – politička rutina
Umesto suočavanja s problemima, aktuelna vlast nastavlja s narativom „zavere protiv Srpske“, pokušavajući odgovornost za loše stanje da prebaci na opoziciju, nevladin sektor, pa čak i međunarodne organizacije. I dok se opozicija bavi unutrašnjim razmiricama, a mediji pod kontrolom vlasti umanjuju ozbiljnost situacije, građani postaju taoci politike zasnovane na iluzijama.
Zaključak: promene neće doći odozgo
Republika Srpska nalazi se na prelomnoj tački. Da li će se sistem transformisati u korist građana ili će nastaviti da tone pod teretom populizma, korupcije i neznanja, zavisi od pritiska javnosti i kapaciteta društva da se izbori za istinu.
Jer, jedno je sigurno: oni koji su doveli do ovog stanja, neće biti oni koji će ga rešiti.
Нема коментара:
Постави коментар