Obrazovni sistem u ekonomiji znanja

Razvoj novih, kao i revizija postojećih studijskih programa, može se vršiti jedino na osnovu jasnih pokazatelja o potrebama društva i tržišta rada. Profil kvalifikacije koja se stiče završetkom studija treba da se zasniva na identifikovanoj i priznatoj potrebi društva. Zato analiza potreba mora biti početna tačka, a mogućnost zapošljavanja ključni preduslov kako za uvođenje novih, tako i za izvođenje postojećih studijskih programa. U većini nerazvijenih zemalja budući zaposleni uglavnom imaju teorijska znanja iz stručnih predmeta, jer se na fakultetima izučavaju stručne poslovne veštine (hard skills). Sa druge strane nemaju nikakvog praktičnog iskustva niti poseduju znanje iz personalnih poslovnih veština (soft skills), koje su danas preduslov za zaposlenje, a nužno podrazumevaju sposobnost zaposlenih da odgovore zahtevima radnog mesta. Ukoliko poslodavac treba da angažuje diplomca koji je tek završio fakultet, potrebno je da planira dodatna sredstva koja će utrošiti na njegovo dodatno obrazovanje ili usavršavanje. Uvođenje personalnih poslovnih veština u nastavne programe fakulteta smanjio bi tako troškove poslodavaca i doprineo konkurentnosti diplomaca na tržištu rada.

U obrazovni sistem, na svakoj visokoškolskoj ustanovi treba implementirati predmete u kojima bi se izučavale personalne poslovne veštine u okviru redovne nastave, ali i u okviru posebno kreiranih programa pri centrima za razvoj karijere studenata. Da bi se poboljšale radne performanse studenata kada budu kročili na tržište rada, važno je pomoći im da izgrade svest o tome zbog čega su personalne poslovne veštine važne za njih i podstaći ih da žele da ih steknu i usavrše, kao i omogućiti im da nauče personalne poslovne veštine, da ih praktično primene i podstaći ih da ih žive.

Promena obrazovanja pratila je promene koje je zahtevala industrijska revolucija, u kojoj su zaposleni svojim radom doprineli razvoju i procvati Industrijske ekonomije, tako je potrebna promena paradigme obrazovanja koja će ići u pravcu toga da obrazovanje prati potrebe privrede i ekonomije zasnovane na znanju. Sposobnost da se proizvede i upotrebi znanje postala je jedna od najvećih faktora razvoja, a ova sposobnost na nacionalnom nivou je ključna za postizanje konkurentnosti neke privrede. 

Upravo iz tog razloga potrebno je uz pomoć sistema obrazovanja stvoriti veliku bazu ljudskog kapitala. Razvoj zasnovan na znanju upravo zahteva obrazovni sistem koji će radnicima znanja obezbediti da steknu sva ona znanja i veštine neophodne za obavljanje zadatka koji je pred njima, a to je izgradnja doba znanja i koji će razviti sistem doživotnog učenja u kojem će se nova znanja na lak i transparentan način sticati. Iz tih razloga ključan je odgovor šta je sa znanjem koje se uči u školama i na univerzitetima, kakvo je to znanje potrebno ekonomiji zasnovanoj na znanju i kakve je promene potrebno kreirati u obrazovanju, a da bi svest pojedinaca u školskom sistemu prešla sa koncepta manuelnog radnika na koncept radnika znanja. 

Dugoročan razvoj svake države dakle zavisi pre svega od toga koliko će i kako će obrazovanje biti u stanju da obrazuje buduće radnike znanja, ukoliko verujemo Peter Druckeru koji je rekao da će znanje postati faktor uvećanja i pokretanja kako kapitala tako i samog rada,  verujući da će obrazovanje postati centar ekonomije znanja. Drucker još navodi da će akvizicija i distribucija znanja u današnjem informatičkom društvu, biti isto što su bile akvizicija i distribucija imovine u kapitalističkom, industrijskom društvu.  Razvoj nauke i tehnologije i globalizacija koja se može definisati kao intenzifikacija društvenih odnosa na svetskom planu, koja povezuje udaljena mesta na takav način da lokalna zbivanja uobličavaju događaji koji su se odigrali kilometrima daleko , doprineli su tome da se u većini razvijenih zemalja sveta uspostavlja sve čvršća veza između akademskog znanja I privrede. A sam proces globalizacije pokrenuo je taj trend zbog toga što je znanje postalo ključni momenat komparativne prednost nacionalnih ekonomija. Strategije razvoja kompanija i privrede kao celine uslovila je uvođenje i uspostavljanje novih oblika saradnje između ova dva sektora, tako da je došlo do kreiranja različitih formi sinteze između univerziteta i privrede za koju se obrazuju studenti, budući zaposleni u njoj. 

U zemljama u kojima to nije slučaj biće neophodna reforma obrazovnog sistema u skladu sa potrebama privrede I tržišta rada, a da bi se sa jedne strane rešila neusklađenost ponude i potražnje radne snage, a sa druge strane da bi se zakoračilo u ekonomiju zasnovanu na znanju u kojoj se svet već duže vreme nalazi. Promene koje se poslednjih decenija odigravaju na globalnom nivou, a u kojem egzistiraju i obrazovni sistemi treba da imaju odlučujući uticaj i na promene tog sistema upravo zbog toga što je sposobnost društva da proizvede, izabere, prilagodi, komercijalizuje i upotrebi znanje, postalo ključno za održiv ekonomski razvoj i povećanje životnog standarda. 

Znanje je tako postalo najvažnija stvar ekonomskog razvoja. Reforma obrazovnog sistema, koja bi bila u stanju da odgovori zahtevima ekonomije zasnovane na znanju podrazumeva kreiranje obrazovnog procesa oslonjenog na sledećih sedam stubova:

1.      Savremeni studijski programi - Studijski programi treba da budu izrađeni po ugledu na poznate fakultete u razvijenijim univerzitetskim centrima Evrope i Amerike, pri čemu treba uzeti u obzir i dosadašnja pozitivna iskustva iz naše zemlje.

2.      Informatička pismenost – Elementarna pismenost u ekonomiji znanja podrazumeva rad na računaru, pa je iz razloga te realne potrebe tržišta rada, u same studijske programe visokoškolskih ustanova u Srbiji potrebno uvesti informatičke predmete koji treba da budu usaglašeni sa programom za sticanje ECDL (European Computer Driving Licence) sertifikata u okviru evropske inicijative za standardizaciju obuke i testiranja znanja rada na računaru.

3.      Poznavanje stranih jezika - Konstantno učenje dva strana jezika, od toga engleski kao obavezan u sve četiri godine studija, treba da bude imperativ na svakom studijskom programu svakog univerziteta u Srbiji.

4.      Student u centru učenja - Polazeći od pretpostavke da je budući radnik znanja onaj student koji nauči da svoje pune potencijale iskaže na savremeno organizovanim nastavnim procesima, potrebno je organizovati nastavu tako da sam student bude u centru obrazovnog procesa.

5.      Studentska praksa – Jedan od najvažnijih elemenata za prevazilaženje jaza između studiranja i tržišta rada jeste uvođenje obavezne studentske prakse na fakultetima u Srbiji i povećanje broja časova predviđenih za praktično osposobljavanje studenata. To je uslov za efikasno formiranje i razvijanje osnovnih profesionalnih veština studenata koje će mu pomoći da u budućnosti donese odluke zasnovane na informacijama, odnosno znanju koje u procesu povezivanja teorije i prakse stiče.

6.      Personalne poslovne veštine u studijskim programima – Na osnovu iznetih rezultata istraživanja tržišta rada možemo da zaključimo da su personalne poslovne veštine ključne za buduće radnike znanja, pa je iz tog razloga neophodno uvođenje predmeta na svim univerzitetima u zemlju, koji će za ishode učenja imati sposobnosti i znanja diplomaca da ih primene kako na poslu, tako i u životu. Cilj ovakvih predmeta bio bi da studenti steknu niz praktičnih veština neophodnih za dobijanje posla, postizanje rezultata na poslu koji su vidljivi i značajni, da nauče kako se razvija timski rad, sposobnost pregovaranja, veštine prodaje, razumeju „govor tela“ i vladaju veštinom efektivne prezentacije.

7.      Centar za razvoj karijere - U novom obrazovnom sistemu fakulteti treba da formiraju Centre za razvoj karijere studenata koji treba da imaju za cilj da pomognu studentima da dodatno razviju i usavrše personalne poslovne veštine, da prouče opcije za izbor karijere i savladaju veštine upravljanja karijerom koje su specifične za svaku oblast rada, kao i da razvijaju veštine za efikasno i efektivno nalaženje posla kroz posebne individualne i grupne savetodavne programe. Studenti se osposobljavaju da donesu važne odluke vezane za karijeru i da, istražujući mogućnosti na tržištu rada, razvijaju znanja i veštinepotrebne na tržištu rada.

 Izvor: J. Vukašinović