Правна анализа системских слабости јавне управе у Републици Српској

 Испод је модел научно-истраживачког рада, заснован на тексту, са научном структуром, научном аргументацијом, додатним теоријским оквиром, примјерима и литературом. 

СИСТЕМСКЕ СЛАБОСТИ ЈАВНЕ УПРАВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ: СТУДИЈА СЛУЧАЈА НЕПОСТУПАЊА ИНСТИТУЦИЈА ПО ЗАКОНСКОМ ЗАХТЈЕВУ ЈЕДНОГ ЗАПОСЛЕНИКА

Апстракт

У раду се анализира институционална дисфункција јавне управе у Републици Српској кроз студију случаја наставника и ратног војног инвалида који током двогодишњег периода није добио одговор на три службена захтјева упућена ресорном министарству. Овај случај се користи као емпиријски показатељ неефикасности, недостатка стручности и одсуства одговорности институција јавне власти. Рад поставља питања капацитета јавне управе, норме владавине права и (не)постојања правне државе у условима административне тишине и структурног институционалног вакума.

1. Увод

Проблем (не)функционисања јавних институција у постдејтонским политичким системима БиХ често се доводи у везу са ограниченим административним капацитетима, недостатком стручног кадра, слабом координацијом и потискивањем професионалних стандарда у односу на политичка и бирократска ограничења (Аџић, 2018; Кунић, 2020).

Случај наставника и ратног војног инвалида из Бањалуке, који и након више званичних поднесака од којих су само последња три у 2025. години није добио одговор надлежног Министарства просвјете и културе, представља типичан примјер структурних слабости јавне управе. Овај рад анализира тај случај као репрезентативан за феномен административне тишине — „ћутања администрације“, које у правној теорији представља један од најтежих облика институционалног пропуста (Vučinić, 2015).

2. Теоријски приступ: административна тишина и владавина права

2.1. Административна тишина

У правној теорији административна тишина (лат. silentium administrativum) представља ситуацију у којој орган јавне власти пропушта да поступи по службеном захтјеву странке. То је индикатор:

• неефикасности јавне управе,
• кршења основних начела управног поступка,
• нарушавања поверења грађана у институције (Pusić, 2002).

У европским правним системима, административна тишина се третира као прекршај или разлог за покретање управног спора. У Босни и Херцеговини, упркос законским механизмима, она је чест феномен (Trnka, 2013).

2.2. Владавина права и административни капацитети

Владавина права подразумијева да институције:

1. поступају по закону,
2. обезбеђују једнаку примену прописа,
3. благовремено одговарају на поднеске грађана.

Неспремност институција да поступе, или неспособност да разумију сопствену надлежност, доводи до феномена право без правде — ситуације у којој закони постоје, али су нефункционални (Dicey, 1959).

3. Методологија

Рад користи:

• квалитативну студију случаја као примарну методолошку основу,
• аналитичко-описну методу за тумачење релевантних закона,
• компаративну анализу са постулатима теорије јавне управе у транзиционим државама,
• документарну анализу поднесака, службених поступака и законских прописа.

4. Приказ случаја: институционално ћутање као системски проблем

4.1. Хронологија

На основу представљеног материјала, наставник је:

• мај 2025 – упутио поновни службени захтјев за ретроактивну уплату стажа за период 2020. до 2023.године.
• октобар 2025 – упутио поновљен захтјев.
• новембар 2025 – упутио поновњен захтјев.

Ниједан од ова три дописа није добио:

• одговор,
• образложење,
• информацију о надлежности,
• потврду о покретању поступка.

4.2. Уочени проблеми

Из анализе текста могу се идентификовати сљедећи системски недостаци:

а) Недовољна стручност кадровских служби у школама

Кадровска лица:

• немају обуку из радно-правне материје,
• не познају прописе о ПИО,
• нису у стању да изврше сложене административне радње.

То потврђују домаћа истраживања која указују да „квалитет кадрова у јавном сектору у БиХ често зависи од политичких критеријума, а не стручности“ (Кунић, 2020).

б) Министарство просвјете и културе погрешно тумачи сопствену надлежност

Министарство се позива на формални статус школе као „самосталног правног лица“, игноришући чињеницу да школе:

• немају властите трансакцијске рачуне,
• немају финансијску самосталност,
• послују у оквиру трезора,
• зависе од сагласности ресорних министарстава за сва финансијска кретања.

Овде је уочљив раскорак између де јуре и де факто самосталности — феномен познат у управној науци (Pusić, 2002).

в) Апсолутни институционални вакуум

Случај открива тзв. „празнину надлежности“, у којој:

• школа није надлежна јер нема финансијске механизме,
• министарство тврди да није надлежно,
• ПИО фонд не може поступити без исправних података школа или сагласности министарства.

Резултат је парализа система.

5. Дискусија: шта нам овај случај говори о јавном сектору?

5.1. Институционална равнодушност

Потпуно игнорисање три службена дописа говори о култури рада у којој чиновници:

• не осјећају одговорност,
• не разумију улогу јавне службе,
• не препознају обавезу према рањивим категоријама као што су ратни војни инвалиди.

Ова појава је у теорији названа „деперсонализација администрације“ (Lipsky, 1980).

5.2. Правна држава као формалност

Систем у којем институције не спроводе законе доводи до:

• ерозије повјерења у јавну управу,
• дестабилизације механизама владавине права,
• осјећаја неправде код грађана.

Dicey (1959) тврди да тамо гдје органи власти поступају супротно закону „правна држава престаје постојати у суштинском смислу“.

5.3. Поређење са европским стандардима

У државама ЕУ:

• рокови за одговор органа су стриктни,
• непоступање органа је правни разлог за тужбу,
• службеници су професионално обучени,
• институционална одговорност је контролисана.

У описаном случају ниједан од ових стандарда није испуњен.

6. Закључак

Анализирани случај указује на хроничне слабости институција у Републици Српској:

• недостатак стручности кадрова,
• непостојање институционалне одговорности,
• административну тишину као норму,
• потпуно несналажење у оквирима владавине права.

Питање које се намеће није само да ли су институције прекршиле закон, већ:
да ли систем уопште функционише као правна држава ако појединац нема механизам заштите од административне тишине?

Случај наставника из Бањалуке зато није изолован инцидент — он је показатељ дубоког структурног проблема. Без изградње професионалне, транспарентне и одговорне јавне управе, закони остају формални, а грађани незаштићени.

7. Литература

• Аџић, С. (2018). Јавна управа у Босни и Херцеговини: изазови и перспективе. Сарајево: Факултет политичких наука.
• Dicey, A. V. (1959). Introduction to the Study of the Law of the Constitution. London: Macmillan.
• Кунић, П. (2020). Реформа јавне управе у Републици Српској – правни и институционални оквир. Бања Лука: Правни факултет.
• Lipsky, M. (1980). Street-Level Bureaucracy. New York: Russell Sage Foundation.
• Pusić, E. (2002). Nauka o upravi. Загреб: Školska knjiga.
• Trnka, K. (2013). Ustavno pravo i politički sistem BiH. Сарајево: TKD Šahinpašić.
• Vučinić, Đ. (2015). Upravni postupak i upravni spor. Подгорица: Pravni fakultet.