СИСТЕМСКЕ СЛАБОСТИ ЈАВНЕ УПРАВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

СТУДИЈА СЛУЧАЈА НЕПОСТУПАЊА ИНСТИТУЦИЈА ПО ПИТАЊУ БЕНЕФИЦИРАНОГ СТАЖА И УСКРАЋИВАЊА ПРАВА НА ДОКВАЛИФИКАЦИЈУ

Апстракт

Овај рад анализира институционалну неефикасност јавне управе у Републици Српској кроз проширену студију случаја наставника и ратног војног инвалида (РВИ), чије право на бенефицирани радни стаж није било евидентирано више од три деценије, иако му припада од 1992. године. Након рањавања у септембру 1992. и опоравка, странка добија позив са бироа и заснива радни однос у школи до 1995. када му је у ратном стању отказан радни однос јер директор није могао обезбиједити извршавање радне обавезе. Године 1997. поново заснива радни однос у другој школи, гдје ради до данас. Иако су директори и све школе знали за његов статус РВИ, нису контролисали да ли кадровске службе уредно протоколишу и архивирају достављена рјешења.

Бенефицирани стаж није био евидентиран од 1992. до 2023. године. Школе су 2023. признале стаж, али само од априла 2023, што је довело до покретања судског поступка. Упркос судском рјешењу у његову корист за период 2020–2023, школе и даље одбијају извршење, а министарство игнорише службене поднеске.

Додатно, рад анализира и системску неправилност у области стручних доквалификација: иако је Министарство накнадно омогућило доквалификацију наставницима са педагошком академијом, наставницима ликовне културе – њих око 30 у Републици Српској – није омогућено да се доквалификују на Академији ликовних умјетности, док је другима то право омогућено. То је довело до трајне професионалне дискриминације и лимитираних могућности запошљавања. Због недостатка норме, странака је приморан да ради у три бањалучке основне школе како би остварио пуни фонд часова.

Овај проширени случај указује на дубоку институционалну фрагментацију, административну тишину, неједнаку примјену прописа и угрожавање владавине права.

1. Увод

Јавна управа у Републици Српској суочава се са дуготрајним структурним слабостима које се огледају у недовољној стручности кадровских служби, политизацији одлука, лошој координацији и селективној примјени закона (Аџић, 2018; Кунић, 2020).

Случај наставника и РВИ из Бањалуке представља комплексну комбинацију више системских пропуста:

1. погрешног вођења кадровске евиденције,
2. непоступања по захтјевима,
3. административне тишине,
4. неспровођења судских одлука,
5. селективне и дискриминаторне политике доквалификације наставника.

С тим у вези, ова студија случаја представља значајан примјер системске неефикасности и дискреционог управљања у јавном сектору.

2. Теоријски оквир

2.1. Административна тишина

Административна тишина — непоступање органа јавне власти по захтјеву странке — представља тежак институционални пропуст и директно нарушава владавину права (Vučinić, 2015; Trnka, 2013).

2.2. Институционална фрагментација

Управни систем Републике Српске и БиХ одликује се преклапањем надлежности, одсуством координације и пребацивањем одговорности између органа, што се описује као „административни вакуум“ (Kmezić, 2021).

2.3. Владавина права

Функционална владавина права захтијева законито, благовремено и недискреционо поступање институција (Dicey, 1959). Њено нарушавање у пракси значи да формално постојећи закони не производе ефекте за грађане.

3. Методологија

• студија случаја;
• анализа службених аката, кадровских евиденција и судских одлука;
• увид у релевантне законе (радни, управни, ПИО, образовни, РВИ);
• нормативна и упоредна анализа.

4. Приказ случаја

4.1. Радни ангажман након рањавања (1992–1995)

Након рањавања и опоравка у септембру 1992, странка добија позив са бироа и започиње рад у школи. Ради до маја 1995, када му је радни однос отказан јер директор није могао обезбиједити да наставља рад у условима ратног стања.

Иако је посједовао статус РВИ, школа:

• није протоколисала достављену документацију,
• није пријавила бенефицирани стаж,
• није обавијестила ПИО фонд.

4.2. Поновно заснивање радног односа 1997. године

Странка је 1997. запослен у другој школи, у којој ради и данас. Иако су све школе и директори знали за његов статус РВИ:

• није постојала никаква контрола рада кадровских служби,
• документи су одлагани без протокола,
• бенефицирани стаж никада није евидентиран.

4.3. Системски пропуст: неевидентирање бенефицираног стажа (1992–2023)

За цијели период од 31 године није било евидентирања стажа, што представља један од најдраматичнијих облика административне пасивности у јавном сектору.

4.4. Делимично признавање стажа 2023. године

Школе 2023. признају стаж — али само од априла 2023, што није засновано ни на једном пропису, нити на икаквој правној логици, већ на административној самовољи.

4.5. Судско рјешење и његово непровођење

Суд доноси рјешење о извршењу за период 2020–2023, али школе одбијају да га спроведу, што представља кршење принципа законитости.

4.6. Рад у три школе

Због недостатка фонда часова у једној школи, странка је принуђен да ради у три бањалучке основне школе како би остварио норму, што указује на структурне недостатке у системској расподјели наставног кадра.

4.7. Додатни системски пропуст: ускраћивање права на доквалификацију наставницима ликовне културе

У периоду када је Министарство омогућило доквалификације наставницима и учитељима са завршеном педагошком академијом, наставницима ликовне културе — њих око 30 у Републици Српској — није омогућено да се доквалификују на Академији ликовних умјетности.

Док је већем броју наставника других предмета доквалификација одобрена, за наставнике ликовне културе:

• није расписан програм доквалификације,
• није омогућен додатни студиј,
• није понуђен посебан модел усавршавања,
• није дато образложење за неравноправан третман.

Ово представља облик системске професионалне дискриминације који трајно утиче на каријеру наставника овог предмета, укључујући и странку овог случаја.

4.8. Министарство и административна тишина

Министарство игнорише три службена поднеска у 2025. години — што представља класичан примјер административне тишине и институционалне непослушности.

5. Дискусија

5.1. Системска нестручност

Кадровске службе често немају обуку за радно-правне обавезе и ПИО прописе (Кунић, 2020).

5.2. Погрешно тумачење надлежности

Министарство се формално позива на аутономију школа, док у пракси школе зависе од њега — што ствара институционални парадокс (Pusić, 2002).

5.3. Административна равнодушност

Игнорисање три поднеска показатељ је дубоке деперсонализације администрације (Lipsky, 1980).

5.4. Селективна примјена закона

Признавање стажа само од априла 2023. представља:
• дискриминаторну примјену прописа,
• административни опортунизам,
• одступање од закона о РВИ и закона о ПИО.

5.5. Последице по владавину права

Када институције:
• не евидентирају права,
• не поступају по захтјевима,
• не поштују суд,
• погрешно примјењују прописе, владавина права постаје само формална, а не стварна.

Ово се огледа и у:

• селективном признавању стажа,
• селективном допуштању доквалификације наставницима других предмета,
• недозвољеној дискрецији органа јавне управе.

6. Закључак

Предочена студија случаја показује постојање дубоких системских слабости у јавном сектору Републике Српске:

• бенефицирани стаж није евидентиран више од 30 година;
• статус РВИ није протоколисан у кадровским евиденцијама;
• период 1992–1995 није правилно вођен;
• стаж се признаје тек од априла 2023, противно закону;
• судске одлуке се не спроводе;
• министарство игнорише службене поднеске;
• школе пребацују надлежност једна на другу;
• кадровске службе не раде законски дио посла;
• 30 наставника ликовне културе, укључујући странку, трајно је дискриминисано у процесу доквалификације;
• због недостатка системског рјешења о расподјели норме, странака мора да ради у три школе.

Случај показује да институционални оквир не обезбјеђује једнаку заштиту права, нити једнак третман запослених, чиме се нарушава повјерење у јавну управу и владавину права.

7. Литература

• Аџић, С. (2018). Јавна управа у Босни и Херцеговини: изазови и перспективе. Сарајево: ФПН.
• Dicey, A. V. (1959). Introduction to the Study of the Law of the Constitution. London: Macmillan.
• Kmezić, M. (2021). Rule of Law and Governance in the Western Balkans. Routledge.
• Кунић, П. (2020). Реформа јавне управе у Републици Српској. Бања Лука: Правни факултет.
• Lipsky, M. (1980). Street-Level Bureaucracy. New York: Russell Sage Foundation.
• Pusić, E. (2002). Nauka o upravi. Загреб: Школска књига.
• Trnka, K. (2013). Ustavno pravo i politički sistem BiH. TKD Шахинпашић.
• Vučinić, Đ. (2015). Upravni postupak i upravni spor. Правни факултет Подгорица.